e
БИОГРАФИЈЕ ДИРЕКТОРА И СЕЛЕКТОРА
Ђорђе Ђоковић
БИОГРАФИЈА

Рођен 25.05.1983. године у Крагујевцу. Дипломирао је 2006. године на Факултету уметности Приштина у класи проф. Милана Плећаша, са представом „Варијације на тему дивљих патака“ Дејвида Мамета у режији Вукашина Никитовића.

На другој години студија почиње да ради као хонорарни сарадник у Књажевско-српском театру у Крагујевцу, где је био запослен од 2011. до 2012. године. Од 2013. године ради у Дому омладине као уредник драмског програма (руководилац Драмског студија, Дечје позоришне радионице и Филмске радионице). Од 2017. године ради као Директор Дома омладине. Оснивач је фестивала „БАШтеАтар“, фестивалa професионалних позоришних трупа и независних продукција, „Шумадијског блуз и џез фестивала“ и „Крагујевачког фестивала уличних свирача“. Покренуо је издаваштво младих афирмативних бендова у Дому омладине.

До сада је одиграо преко тридесет улога у позоришту, на филму и телевизији од којих би се издвојиле позоришне „Нада из ормара“ Д. Лукић, режија: Јелена Боговац, Звездара Театар, „Сироти мали хрчки“, Г. Михић, режија Милић Јовановић, Звездара театар, „Арт“ Ј. Реза, у режији глумаца, Књажевско-српски театар, „Принцип суперстар“ Н. Брадић, режија: Н. Брадић, Књажевско-српски театар и филмске „Дашак“ (кратак филм), Улога: Вита, режија: Војин Васовић, „Санаторијум“ (кратак филм), режија: Дејан Илић, „Травелатор“ (играни филм), улога: Мали, режија: Душан Милић.

Поред глуме, режирао је и десетак представа у оквиру Драмског студија Дома омладине Крагујевац, од којих су најзапаженије „Побеснели принц“ Х. Манкел, „Гребање“ (или како се убила моја бака) Тања Шљивар и „Свињоград“, група аутора.

Добитник је више награда од којих би се издвојиле Ганд при „Ћеле кула“ за најбољу представу у целини , „Урбан фест“, Ниш, 2014., Награда за најбољу режију, „Фапор“, Лесковац, 2014., „Златна кулиса“, за најбољу представу у целини и награда за најбољу режију, „Златна кулиса“, Крагујевац, 2015., „Златни паж“, за најбољу представу у целини и награда за најбољу режију „Мајске игре Бечеј“, 2017.

Александар Ђинђић
БИОГРАФИЈА

Александар Ђинђић рођен је 5. октобра 1980. године у Нишу. Дипломирао је глуму 2007. на Факултету уметности Приштина у класи професора Милана Плећаша. Мастер тезу Редитељска поетика Томија Јанежича у поставкама комада Милене Марковић `Наход Симеон` и `Шума блиста` под менторством др Ивана Меденице одбранио је 2010. године на ФДУ у Београду. Део овог рада објављен је 2012. године у часопису за позоришну уметност Сцена.

Докторски уметнички пројекат Вашар на црвено слово одбранио је децембра 2017, такође на ФДУ, под менторством мр Гордане Марић.
Од 2008. године запослен је на Факултету уметности Приштина са седиштем у Косовској Митровици. Сада је у звању ванредног професора на предмету Глума. Своју прву класу примио је 2015. године.

Поред рада на факултету континуирано игра у позоришту. До сада је одиграо више од двадесет улога (углавном главних или већих) у разним позориштима: Београд, Крагујевац, Ниш, Лазаревац, Лесковац, Пирот... Од значајних и у последњих пар година одиграних улога издваја две у представама „Битеф театра“: у комадима Радници умиру певајући Олге Димитријевић и Живот стоји, живот иде даље Филипа Вујошевића. Обе представе награђиване су на Стеријином позорју, а за представу „Живот стоји...“ Ђинђић је, као и остали извођачи и ауторски тим, награђен специјалном Стеријином наградом. Такође, истиче улогу МНТГ-а у представи Фаренхајт 451 по роману Реја Бредберија Народног позоришта из Ниша и више улога у представи Триптих о радницима Градског позоришта Чачак.

Добитник је награде за режију на међународном фестивалу „Мајске игре“ у Бечеју (2016) за представу Мртво море Р. Домановића у продукцији СКЦ Ниш.

Фотографије са округлих столова – БАШТеАтар 2018.
БИОГРАФИЈЕ ЖИРИЈА 2018.
Иван Томић
БИОГРАФИЈА

рођен у Kрагујевцу 1972. године где је завршио основну школу и гимназију. Факултет драмских уметности, одсек глума је завршио у класи професора Миленка Маричића и Бранислава Мићуновића. Стални је члан ансамбла Београдског драмског позоришта (БДП). Од 1994 до данас је остварио преко 50 премијера у позоришту. Ради на радију, телевизији, филму. Наступа као стендап комичар.

Значајне улоге у позоришту су: Буле, Не играј на Енглезе, Владимира Ђурђевића, Београдско драмско позориште - Андреа Сарти, Галилејев Живот, Бертолд Брехт, Kњажевско српски театар - Мелхиор Габор, Буђење пролећа, Франк Ведекинд, Београдско драмско позориште - Туполски, Јастућко, Мартин Макдона, Београдско драмско позориште - Јоја, Лаку ноћ децо, Душан Радовић, позориште Бошко Буха - Д Артања, Три мускетара, Дима, позориште Бошко Буха - Дик, Свирај то поново, Сем, Вуди Ален Београдско драмско позориште - Пилот, Мали принц, Антон д Сент Егзипери, Мало позориште Душко Радовић - Глумац, Окамењени принц, Хенин Манкел, Мало позориште Душко Радовић.

Значајне улоге на филму су му: Стратислав, Нуловани, Ринге Раја, Ђорђе Милосављевић - Милован, Волим те највише на свету, Радослав Павловић, режија Предраг Велиновић - Иван, Белгрејд турист гајд, Иван Томић, Иван Јевтовић, Дарија Михајловић, режија Даријан Михајловић.

Добитник Годишње награде БДП-а за уметнички допринос (2009), те Годишњих награда БДП-а за уметнички допринос као члан ансамбла представа „Не играј на Енглезе“ (2008) и „Буђење пролећа“ (2011).

Редовно сарађује са драмским програмом Радија Београд. Радио је на Телевизији Б92 као водитељ магазина поп културе Булевар Б92. Од пре три године наступа са својом стендап комедијом “Чича Томићева колиба”.

Ожењен је отац двоје деце. Бави се роњењем и фитнесом. Говори енглески језик.

Ана Колбјанова
БИОГРАФИЈА

Рођена је 1985. у Кијеву, Украјина, где је дипломирала костимографију на Кијевском националном Универзитету технологије и дизајна 2006.године. Мастер студије на истом универзитету завршила је 2007.године.

Од 2005. године ради као костимограф, сценограф и визуелни уметник за позориште, филм и телевизију у Србији и Украјини („Сан летње ноћи“, представа, Књажевско-српски театар (2016), Крагујевац, „Плес са боговима“, представа Београдско драмско ппозориште, Београд (2015), „Push up“, представа Ново драмско позориште на Печерску, Кијев (2012), „На трагу“, представа Београдско драмско позориште (2018), „Змија“ играни филм, Стар Медиа (2008), „New channel“ Украјински национални канал (2008-2011).

Од 2017.године запослена je као сценограф у Књажевско српском театру у Крагујевцу.

Добитник је награда: Друга награда за најбољег младог украјинског креатора 2007. Кијев, Украјина и награде за најбоље визуелно решење на Јоаким Интерфест 2016.године.

Гордан Матић
БИОГРАФИЈА

Рођен је 21.маја 1971. године у Крагујевцу. У родном граду завршио је основну и средњу школу, а у Београду дипломирао на Факултету културе и медија. Постдипломске студије завршио је на Универзитету уметности у Београду при UNESCO програму Универзитета „Lumiere 2“ у Лиону, Француска.

Има више од две деценије искуства на различитим позицијама у области филма, телевизије и позоришта, а као најпознатија остварења издвајају се:

Као редитељ:
- позоришних представа „12 гневних људи“, „Летети“, Сањајући море“, „Алма Малер-пидмс композитора (са београдском филхармонијом)
- ТВ драма „Суђење Харолду Пинтеру“, „My opinion“, „Живот за себе“, „Запали ме“, „Последње мене“, „Ромео и Јулија“, „Непријатељу мој“
-филмова „Ко спава код орла и два лава (документарно-играни), „Жућко, прича о Радивоју Кораћу (документарно играни)
Као продуцент филмова „Рингераја“, „Дашак“, „Ход“.
Kao сценариста „Живот за себе“, „Жућко прича о „Радивоју Kораћу“, „Kо спава код орла и два лава?“, „Разносачи“, „У међувремену“, „Геометар и Јулка“, „На уском колосеку“, „Гађење“, „Ход“, „Легенда о узалудној смрти“, „Мостови и обале“, „Непријатељ у мени“, „CTRL+Alt+Del“, „Писма Алме Малер“, „Пуцњи у Марсеју“, „Српски средњевековни јунаци (сезона 1 – 10 епизода)“, „Аутсајдери“, „Недостајати“.

Од бројних освојених награда издвајају се „Сребрни витез“, „Milano FICTS“, „Palermo D’Or“, „Москва Красногоски“, „Aбуџа“, „Mатера“, „Aтлант“, „BAKU Grand Prix“.

НАГРАДЕ ДОДЕЉЕНЕ НА ПРВОМ ФЕСТИВАЛУ ПРОФЕСИОНАЛНИХ ПОЗОРИШНИХ ТРУПА И НЕЗАВИСНИХ ПРОДУKЦИЈА - БАШТеАтар
УЗ ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЧЛАНОВА ЖИРИЈА

Жири у саставу Ана Kолбјанова, Гордан Матић и Иван Томић оцењивао је представе фестивала у следећим категоријама: ГРАН ПРИ ,, СЛАВИЦА СЛАЈА УРОШЕВИЋ’’ ЗА ПРЕДСТАВУ У ЦЕЛИНИ, НАГРАДА ЗА РЕЖИЈУ, НАГРАДА ЗА ВИЗУЕЛНИ ИДЕНТИТЕТ, ДВЕ РАВНОПРАВНЕ ГЛУМАЧKЕ НАГРАДЕ И СПЕЦИЈАЛНА НАГРАДА ФЕСТИВАЛА . Жири је једногласно донео следећу одлуку:

ГРАН ПРИ ,,СЛАВИЦА СЛАЈА УРОШЕВИЋ ’’ ЗА НАЈБОЉУ ПРЕДСТАВУ У ЦЕЛИНИ

жири додељује представи БЕТОН МАХАЛА. Представа изузетне емотивности, шарма, динамике и храбрости од самог почетка увлачи публику у свет савремене провинције, изузетно тачно указујући на изазове и проблеме са којима се суочавају њени јунаци данас, овде на Балкану. Аутентичност глумаца појачава актуелност догађаја у представи и потребе да се о тим проблемима размишља и говори.

НАГРАДА ЗА РЕЖИЈУ

додељује се Анђелки Николић за представу ЕПСKЕ ИГРИЦЕ: ЗИДАЊЕ СKАДРА. Истражујући нове облике комуникације епске поезије са младом публиком, редитељка веома тананим и рафинираним редитељским поступком прецизно води глумачку игру, која својом комуникацијом и темпом никог у публици не оставља равнодушним. Анђелка Николић је својим редитељским поступком учинила да се постави мноштво нових питања и да на тренутак постанемо детективи у мистерији за коју смо мислили да имамо јасне одговоре.

ГЛУМАЧKУ НАГРАДУ

жири додељује и Анити Стојадиновић за улогу у представи ЕПСKЕ ИГРИЦЕ: ЗИДАЊЕ СKАДРА. Анита Стројадиновић је кроз више ликова у представи , које је креирала снажно, вешто и лако, отворила нова значења епа, који смо мислили да довољно познајемо.

ГЛУМАЧKУ НАГРАДУ

жири додељује Ивану Марковићу за улогу Иље у представи Праћка. Надахнута је игра Ивана Марковића, који је на сцени оџивео лик Kољадиног Иље увукавши нас у његов свет. Иља је доследан у својој потрази за излазом из сукоба које носи у себи. Ограничења лика везаног за инвалидска колица, Иван Марковић нам током целе представе пружа инвентивним глумачким детаљима.

НАГРАДУ ЗА ВИЗУЕЛНИ ИДЕНТИТЕТ

жири додељује представи ЗОРОМ KАД ЈЕ САСВИМ ТИХО. Чист и јак, концептуално промишљен спој елемената сценографије, светла, реквизите, музике и кореографије на сцени, емотивно тачно преносе унутрашње доживљаје хероине. Ови елементи кроз трансформацију постају слике пуне специфичне осећајности.

СПЕЦИЈАЛНУ НАГРАДУ

жири додељује представи СМРТ ФАШИЗМУ- О РИБАРИМА И СЛОБОДИ. Мишљења смо да представа подсећа изнова на приче о херојству и учи нове генерације правим вредностима. Учи нас да је остати човек хероизам.