e

„БАШТеАтар“

Фестивал професионалних позоришних трупа и независних продукција

Крагујевац, 1-5. септембар 2021.

ИЗВЕШТАЈ СЕЛЕКТОРА

Селекција четвртог БАШТеАтра, изузев представе „О Срђану“, говори о жени и бави се „женским питањем“. Са сцене ћемо чути глас који се својом унутрашњом снагом урезује у наш ум. Питања женске сексуалности, огољености, понизног односа према мушкарцу, жеље да се фасцинира публика, потребе за самоодржањем, неопходности за измештањем из свог простора деловања и живљења… У овом издању Фестивала жене ће на аутентичан уметнички начин рећи нешто у своје и име других. Срђан Алексић то не може. За њега ће, нажалост, то радити неко други.

Зашто се дете кува у паленти (Србија), аутор текста: Аглаја Ветерањи, режија: Марта Бјелица, драматург: Димитрије Коканов, продукција: ФДУ Београд

Марта Бјелица, у овом случају и редитељка и извођачица, узима роман Зашто се дете кува у паленти и уз рад с драматургом долази до изведбеног текста. Међутим, текст ове представе није само вербалан и то је њен додатни квалитет. Наиме, причајући причу главне јунакиње која добро познаје циркуску шатру (с обзиром да су јој родитељи циркуски артисти), Марта ће нам, поред говорних деоница, донети нешто од акробатских вештина од којих застаје дах. Пут од великих очекивања до хладних позоришних сала и вашара испричан је на начин да се вербално и невербално допуњују и „играју“ једно за друго. Још један слој који се уочава јесте иронија којом се говори о Румунији, земљи у којој је ауторка романа провела детињство, а коју је, као и много људи у то време услед диктатуре Чаушеског, напустила. Аутори ове представе, говорећи о ондашњој Румунији, вешто говоре и о нама, сада и овде. О уметницима, о слободи говора, изражавања, осећању политичке безизлазности… Или то ја само учитавам?

Теодора (Недовршено), (Србија), аутор текста: Божидар Мандић, режија: Драгана Јовановић, самостална продукција

Драмски текст Божидара Мандића говори заправо о савременој жени, али полази од историјске личности – Теодоре, жене византијског цара Јустинијана Првог. С обзиром на то да је царица Теодора у историји у највећој мери упамћена као куртизана која се уздигла до царског трона, редитељка и актерка овог узбудљивог сценског чина као да своју представу почиње управо из те тачке. Разоткривено и без лажног сценског морала глумица нас већ на почетку шокира, натеравши публику да се одмах суочи са нагошћу, на први поглед сировошћу у уметничком изразу, близини и размени узајамне енергије. Посебност ове представе је да је она свој пут „прешла“ од институционалног позоришта (НП Ниш, 2004. године) до новог издања на фестивалу „Шумес“ (2012.) када се уз наслов Теодора додаје и Недовршено. Ово недовршено заправо значи да представа свој коначни облик добија тек у садејству са (увек новим) простором и публиком.

НАПОМЕНА: Представа није за публику млађу од 16 година.

Кабинет чуд(овишт)а (Хрватска), аутор текста: Леила Слимани / Димитрије Коканов, режија: Саша Божић, продукција: de facto

Ова, на више нивоа, интригантна представа у центар пажње ставља жену која, испитујући границе сопствене сексуалности, заправо покушава да се осети живом. Као текстуални предложак редитељ Божић комбинује два аутора (Слимани и Коканова), али језик покрета и плеса којим јако прецизно и надахнуто „говоре“ актери са сцене комуницира са публиком на јединствен и сасвим особен начин. Представа Кабинет чуд(овишт)а у одређеним деловима или сликама тако је снажна да својом бриткошћу и суровошћу може да подсети на сцене из филмова Гаспар Ное или Ларса фон Трира.

О Срђану: које националности је истина? (Србија), аутор текста: Дивна Стојанов, режија: екипа представе, продукција: Телепорт театар

Представа преиспитује, реконструише трагичан догађај погибије младог Срђана Алексића, глумца или „човека“, како се на више места у представи каже. Она нас враћа у мрачну 1993. годину, не само да нас подсети на стравични чин са требињске пијаце, већ да нам отвори различите перспективе гледања на овај немили догађај. О Срђану је представа која се, пре свега, бави оним ко говори о догађају, па тако ставља пред публику „истине“ оних који о Срђану самом или о овој трагедији говоре – јавно или сакривени иза nick name-а. Театарским средствима којима актери плету причу и директном комуникацијом са публиком овај позоришни чин, а нарочито у свом епилошком делу, постаје отворени дијалог између актера представе и публике у сали.

Afterlife party with Evergreen Eve (Србија), ауторка: Исидора Станишић, Удружење грађана Горгоне, Оливера Кецојевић уз подршку Министарства културе и информисања РС Србије

Двојац Исидора Станишић и композиторка Дарја Јаношевић познате су ауторке са прошлогодишњег издања Фестивала. У овој плесној представи ауторка Станишић испитује границе (ограниченог) простора и могућег деловања у њему. Може ли Ева, заштићена од спољашњих утицаја и растући искључиво на неприродан начин, вештачки да опстане у свом свету? Да ли је могућ живот без размене, интеракције? Посебан ниво ове представе, уз музику коју и у овом случају, као и у представи Nothing can go wrong посматрамо као њен нераскидиви део, као партнерску игру, чини доза ироније коју Исидора у појединим сценама (сликама) истиче у први план. Да ли нам Ева показује да је живот у изолацији могућ, на моменте чак и забаван, или је то заправо њен вапај да се кутија, која својом унутрашњошћу подсећа на клуб, на модну писту, на нешто што је, „fashion“ и гламурозно, ипак распадне или, у овом случају, откопча њен рајсфершлус да би она коначно могла да удахне мало ваздуха?

Јул 2021, у Београду,

Александар Ђинђић

Leave A Reply: