e

СРЕДА 21.10.2020

Премијера представе ”КУГЛИН ВИЛАЈЕТ”

Монодрама са најмање пет лица, три коре за торту и једном страшном причом за лаку ноћ. Тематизује позицију младе жене која напрасно остаје без посла у време почетка пандемије корона вируса. Преиспитује значење фразе: Остварити се као мајка. Упире прстом у вулгарне интересе под мантилом најбољих намера.



ТЕКСТ: Марија Пејин
ИГРА: Ксенија Митровић
РЕЖИЈА: Ксенија Митровић, Марија Пејин
ДИЗАЈН ЗВУКА: Душан Џелебџић
ПРОДУКЦИЈА: Савремено позориште Крагујевац

ИНТЕРВЈУ


Ђорђе Ђоковић, директор Дома омладине и фестивала

-Организација овогодишњег фестивала ипак је успела, упркос отежавајућим околностима узрокованих пандемијом. Шта су биле највеће потешкоће и зашто је важна упорност да се фестивал одржи?

Највећа потешкоћа, била је чињеница да за организацију фестивала треба преузети сву одговорност на себе, у условима у којима тренутно живимо и када нам нико не може ништа гарантовати, када је безбедност у питању, а њу, свакако, морамо ставити на прво место. Тек онда долазе потешкоће око организације, уз мере које се морају испоштовати, које нас успоравају и ограничавају, али које се успут решавају и занемарљив су проблем у односу на први. Логично је да се преиспитивањем одмах долази до питања треба ли уопште у овом тренутку одржавати фестивал. Лично сматрам да треба наставити са културним животом управо онако како треба наставити и са живљењем. Прилагођени ситуацији, настављамо и са културом и позориштем као и са осталим свакодневним потребама. Позоришних фестивала је мало, нарочито оних који се разликују по својој форми, а БАШТеАтар нам нуди нешто јединствено у региону, не само јер је једини фестивал који селектује искључиво представе настале у независној продукцији већ и по својим вишесатним округлим столовима. Ове године тема фестивала нам је живот у изолованом друштву. Тема је наравно, самим тим и вирус. Изоловани смо и боримо се са њим, па хајде и да говоримо о томе, као што смо и претходне две године сваке вечери фестивала говорили о проблемима у друштву са којима смо се суочавали у том тренутку.

Пратећи програм је веома шаролик и чак обогаћен у односу на претходне године. Шта су овогодишњи програмски новитети, а који садржаји су већ постали традиција?

Оно што је постало традиција на нашем фестивалу јесте пројекција филма „Чворови, документарни филм о духу једне сцене“ који је инспирисан ликом и делом Славице Слаје Урошевић, затим јавно читање драме савременог писца, као и промоција романа. Овогодишња новина, и оно на шта сам ове године најпоноснији, су ревијална извођења представа Савременог позоришта Крагујевац, које смо основали у децембру 2018. године. Већ након првог БАШТеАтра, била је уочљива огромна енергија уметника који стварају искључиво из љубави, као и енергија која је пренета на публику током фестивала, па смо се запитали зашто се таквим позориштем не бисмо бавили током целе године. Тако смо дошли на идеју да оснујемо ново позориште и ове године због њега БАШТеАтар има две представе више него претходне две године, а Савремено позориште Крагујевац прилику да прикаже сврху свога постојања, своју тежњу за бављењем савременом драмом или савременим читањем драма. Мислим да развојним путем овог позоришта све више доказујемо да је оно неопходно нашем граду, исто онолико колико и овај фестивал читавом региону.

На који начин пракса освајања различитих простора за извођење представа , по којој је овај фестивал такође постао аутентичан, утиче на динамику самог фестивала?

Од самог почетка нас је највише занимало амбијентално позориште, не само због атракције коју нуди већ, пре свега, због жеље да анимирамо младе тако што ћемо им показати да позориште има разне форме и да не подразумева искључиво двочасовно пасивно седење у позоришним салама. Важно је избрисати ту границу између живота и уметности, а овакав однос према простору и начин његовог коришћења разара позоришну илузију, јер се, самим тим што извођачи и публика нису подељени рампом, ствара могућност интеракције између њих. Сценски простор постаје еластичан, а самим тим и веома динамичан и директно буди радозналост и одржава концентрацију гледалаца Разноликост простора нам је подједнако битна као и жанровска. Верујемо да ће нашој публици бити занимљиви и жанрови које тек желимо да укључимо у наше програмске активности, којих је све више и за које су нам неопходни млади ствараоци јер је њима, чини ми се, неопходност активног учешћа гледалаца у позоришном чину јаснија него нама.

ЖИРИ ФЕСТИВАЛА:

На трећем Фестивалу професионалних позоришних трупа и независних продукција БАШТеАтар, као и претходних година, за најбоља остварења у оквиру такмичарске селекције, биће додељене следеће награде: – Гран-при за најбољу представу у целини – Награда за режију – Награда за визуелни идентитет – Две равноправне глумачке награде – Специјална награда фестивала Награде ће доделити жири у саставу:

ЈОВАНА МИШКОВИЋ,

председница жирија Рођена је у Крагујевцу 2. јуна 1982. године. Била је чланица Драмског студија Дома омладине Крагујевац. Године 2001. уписала је Академију уметности у Новом Саду у класи проф. Виде Огњеновић, коју је преузео проф. Љубослав Мајера. Чланица је ансамбла Драме Српског народног позоришта од 2006. године. Добитница је следећих награда: – Награда за најбољег младог глумца на 56. фестивалу професионалних позоришта Војводине у Зрењанину за улогу Јулије у представи Ромео и Јулија, В. Шекспира у режији Предрага Штрпца, 2006. – Награда Предраг Пеђа Томановић за улогу Мери у представи Тајни дневник Вирџиније Вулф, по мотивима прозе В. Вулф, режија М. Павловић Чучиловић и улогу Дане у представи Ујеж, Б. Нушића, у режији Р. Миленковића, 2011. – Годишња награда Српског народног позоришта за улоге у представама Ивона, бургундска кнегиња и Хамлет, 2016.

ДУЊА ПЕТРОВИЋ Завршила је драматургију и мастер студије Теорије драмских уметности, медија и културе на Факултету драмских уметности у Београду. Драме за одрасле и децу извођене су јој у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини, а радио драме у Србији и Белгији. Радила је као позоришна критичарка за часописе (Театрон, Сцена, Клака), фестивале (Стеријино позорје, Јоаким Вујић, Јоаким Фест, Јоаким Интер Фест). Запослена је као уредница и сценаристкиња при Културно-уметничком програму РТС-а. Тренутно ради као сценаристкиња цртаног серијала и дугометражног анимираног филма Био двапут један краљ, подржаног од стране Филмског центра Србије.

МИЉА МАЗАРАК Рођена 15.7.1995. године у Суботици. Дипломирала је 2019. године на катедри за Позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду, у класи ред. проф. Иване Вујић. Од 2019. године је координаторка међународне сарадње и чланица савета Фестивала еколошког позоришта за децу и младе у Бачкој Паланци. Награђене представе: Крмећи кас, по тексту Александра Поповића, на Позоришном фестивалу умрежавања талената у Крајови (Румунија), 2017. Овде је лепо – сечем дрво једем пасуљ, према тексту Филипа Грујића на фестивалу БАШТеАтар у Крагујевцу, 2019. Кисеоник, према тексту Ивана Вирипајева, На Позоришном Кустендорфу на Мећавнику, 2019. Представа се тренутно налази на репертоару Народног позоришта у Сомбору.

Сутра на програму:

Кугин вилајет – реприза 20ч,

Дом омладине, Сцена Славица Слаја Урошевић

ОДЛОМАК ИЗ КОМАДА: Иза седам брда и седам мора, иза седам река и седам гора, налази се Кугин вилајет. То је земља у којој живи Чума. Она је млада жена, обучена скроз у бело, која носи мараму на глави. Чума је веома уредна, воли да пере руке, да се умива и да чешља косу. Једног дана је одлучила да пође по свету како би казнила све људе који не одржавају хигијену и којима је кућа прљава. Тако је Чума тихо, тихо почела да улази у куће док људи и деца спавају. И ако види да у кући има разбацаних играчака, она почне да их пипка својим дугим прстима. Сутрадан, онај који узме да се игра играчкама које је пипкала Чума, почне да кашље, добије вирус и после га боле плућа. А најгоре је то што он кроз ваздух може да зарази и друге људе. Зато сада сви морају да носе маске и рукавице и деца не смеју да иду у вртић да се не би разболела и ишла код доктора.

КСЕНИЈА МИТРОВИЋ завршила је мастер студије глуме у класи професорке Јасне Ђуричић, 2020. године, на Академији уметности у Новом Саду. Године 2018. године провела је један семестар на студентској размени у Лудвигсбургу, на Академији драмских уметности Баден – Витемберг. Године 2020. постала је чланица Народног позоришта у Суботици.

Уредници билтена: Марија Пејин Александар Лекић

МАРИЈА ПЕЈИН дипломирала је драматургију на Академији уметности у Новом Саду, 2019. године. Писала је позоришне критике и приказе за часопис Сцена и Билтен Стеријиног позорја, 2019. године. Редовна је чланица редакције интернет магазина Iz off–a. Објављене драме: ПЕСНИК, АПАШ И ПРОФЕТ, Првенац, СКЦ Крагујевац, 2019. КУГИН ВИЛАЈЕТ, часопис Кораци број LIV 4>6, 2020.

DJ SORGA 22:00ч

На Youtube каналу и Facebook страници Дома омладине Крагујевац

Leave A Reply: