e

БАШТеАтар 03 БИЛТЕН 6

ПОНЕДЕЉАК 26.10.2020.

ДАНАС НА ПРОГРАМУ:

NOTHING CAN GO WRONG

Савремени плесни соло перформанс Nothing can go wrongтематизује људске страхове у контексту савременог друштва. Потреба човека да се обезбеди у сваком сегменту сопственог живота води га ка све већој аутоизолацији и атомизацији, док у покушају да рационализује своје постојање и осигура га од потенцијалних опасности, постаје опхрван ирационалним страховима који више нису везани за саму смрт већ све више препознају другог као извор те опасности. Потрага за плесним језиком који би оличавао дубоко потиснути унутрашњи емотивни живот јединке, основни је кореографски задатак. Тамо где престаје размена и дијалог, успоставља се језик покрета као нови инструмент комуникације. Додир, загрљај и поглед бивају прекретница у општем расулу неспоразума.

РЕЖИЈА: Исидора Станишић

ИГРА: Исидора Станишић

КОМПОЗИТОРКА И ПИЈАНИСТКИЊА: Дарја Јаношевић

ПРОДУКЦИЈА: Министарство културе и информисања Републике Србије

ПРАТЕЋИ ПРОГРАМ:Концерт бендаЦИМЕРКЕ22ч, на Youtubeканалу и Facebook страници Дома омладине Крагујевац

ИНТЕРВЈУ

Душанка Стојановић Глид,глумица

KAUČING & APARTMANје прва представа у продукцији Салон салут, чија сте оснивачица. Са којом идејом је продукција основана, шта су дугорочни циљеви и како се сама представа уклапа у концепт ове продукције?

Идеја, као и свака добра идеја, се догодила и спонтано и нужно. Као крајњи излаз пред потпуни очај. Оснивање, као што сама реч каже о –сновати, као о нечему сањати.Тако је и било. Салон салутје производ моје реализоване маште. У себи носи два појма који су дијалектички идеолошки у супротности и опречности –салонско и пролетерско. Салонкао место интриге (грађанског, малограђанског, кобајаги интелектуалног, тривијалног, површног, отменог, скупог, празног), што је салонски приступ позоришту у коме сама учествујем годинама. Салутје поздрав промене и борбе. Храбрости и ентузијазма. Поздрав у који верујем, који је као почетак химне у име смисла, упоредо са прихватањем дистопије. Салон салутима за циљ да се пројекти попут Kaučinga, који је ношен на духу парасалонског разговора ка бруталном увиду у женску природу, кроз лавиринте помешаних емоција између истине, илузије, жеље и надасве духовитог, беспоштедно поздраве са формалним позориштем.Продукција Салон салутје уједињење талената и слободе у потрази за салонским станом који ће бити то ново место храбрости, смисла и духовитости за публику. Елитна уметност мора бити доступна свима.

Шта искусни професионалци могу да изразе у независној продукцији, и за шта су ускраћени у институционалним позориштима ?

Независна продукција пружа нову младу наду, усхићење, нову несигурност, поновни почетак уз стрепњу. Али и олакшицу вишедеценијског искуства које је стечено у институцији, која је годинама трома (што нема везе ни са новцем, него са тиме што не може да се уђе у континуитет доследног квалитетног стваралаштва.) Чак и са добрим редитељем и најбољом поделом, најчешће исход буде осредњи. То је често сајам истих вештина, сабор поновљених ликова и режија, и вашар таштине и личних интереса (само у другим сценографијама и костимима), сада помешан са телевизијском глумом која се уселила у позориште. Наравно да је онда добра представа инцидент .

Које су највеће врлине и изазови кабаретских форми и одакле долази потреба за њима?

Екстремне промене у друштву инсистирају на теразијама правде да таква и уметност мора бити. Кабаре, бурлеска, бљује последице изопачене стварности. Свака репресија, забрана, контрола екстремизам, лажна демократија, претња и страх, мене изазивају на стваралаштво које проговара о томе

Већ постоје разни покушаји да се позоришне форме прилагоде условима које је одредила пандемија. Мислите ли да је то могуће и на које начине? Да ли позориште може постојати на интернету?

Проћи ће и ово, али постоји нешто неповратно. Наравно да мреже неће позориште одржати. Али ће старе лоше навике с овом пошасти нестати. Публика се неће навићи на дистанцу као ни ми. Биће доба мањих форми, мањег окупљања. Биће боље.

ОКРУГЛИ СТО KAUČING & APARTMAN

Округлом столу о представи KAUČING & APARTMAN присуствовалe су Душанка Стојановић Глид, Марија Вицковић и Александра Јанковић.

Водитељ Милош Миловановићје Округли сто отворио питањем о настанку идеје за сам пројекат. Душанка Стојановић Глидје одговорила да се идеја развила између ње и Александре Јанковић,током рада на пројекту посвећеном феномену жена које су у време развоја нацизма писале љубавна писма Хитлеру. За пар месеци ја сам села и написала тај кабаретско-драмски део који је проистекао из онога у шта се цео један слој женског рода упустио, и препустио том материјалистичком животу.Ауторка и глумица је додала да хумор у представи проистиче из дубоког незадовољства. О укључивању Марије Вицковић у пројекат, Душанка Стојановић Глид је рекла: Почела је корона и ми смо нешшто причале о музици. Марија ми је рекла да хоће да свира, пошто жена свира неколико инструмената,и да јој требају речи. Онда сам рекла –ја ћу да видим да ти напишем неке речи, и онда када смо се „упалиле“ око тих речи, мени је потпуно било јасно да је Марија неодвојив део „Kаучинга“.Милоша Милованвићаје потом интересовао став гошћи о томе да ли се и позориште ван позоришних зграда може сматрати легитимним, и да ли је потребно навикавати публику на такво позориште. Александра Јанковићје одговорилaда је она лично велики заљубљеник у ванинституционално позориште. Најчешће сам најбоље ствари гледала у алтернативним просторима, са алтернативним групама, трупама, често нису били уопште професионални глумци. Оно што је узбудљиво то је да се нека идеја спроведе до краја, а то може да буде и неки ходник или ћошак.(…)Већ тај сам концепт измештања ти помери статику, ту научену, формалистичку.(…) Ко каже да је позориште толико строго структуирано? Оно је временом постало такво, а данашње време ће показати да ће се позориште догађати свуда, а најмање у институцијама.Милош Миловановићје поменуо Савамалу, као симбол времена које нас гази и меље, а која је мотив у једној од нумера коју изводи Марија Вицковић.Марија Вицковић је приметила: Нека се еутаназија десила очигледно, не само овом народу, него на читавој планети.Глумица је изразила забринутост због тога што је велики број младих изложен ријалити програмима, јер их то онемогућава да освесте и изразе бунт.

Фото: Ана Ђурић

Душанка Стојановић Глидје додала: Мени је жао што не може да се направи нешто подстицајно, брутално, него се увије у неку фолију забаве. Ми овакву врсту жанра радимо први пут. Али наша иницијална идеја је да тај кабаре, у неофашистичким друштвима увек јесте био као неки гласноговорник, као трбухозборац, који је најављивао да је побуна заиста на прагу.(…) Ово је буквално једна аутентична борба да дођемо до нечег креативног, и да не будемо у тој некој истости, у тој репетицији, у стално истим поделама, у тим истим, на крају крајева, комадима који се само мењају на десет година. Милоша Миловановића је даље занимало како гошће гледају на фестивале у доба короне. Душанка Стојановић Глидје рекла да су извођачи и посетиоци фестивала хероји, а Александра Јанковићје додала: Ми смо ионако илегала, таман да прође кордон овде, нико неће обратити пажњу, ми смо статистичка грешка. Уживајмо у том елитизму.Из публике се за реч јавио Милан Петровић. Занимало га јеколики је удео импровизације у односу на текст у представи. Душанка Стојановић Глидје одговорила да постоји костурдрамског текста, али да успешност импровизације лежи у чињеници да су она и Александра Јанковић изузетно добре партнерке.Александра Јанковићсенадовезала: Не постоји ништа у тексту што није изговорено, постоји џезирање у оквиру текста, и наши мотиви су били –радост заједничког рада.(…)Дакле, има импровизације, али на радост. И зашто не, ако ти нешто иницијално дође…ето нама је смијешно, па хоћу и ја да се смијем, и мени је духовито. Па ја сам се вечерас први пут у животу смијала и онда закочим и кажем –немој, пусти то публици. (…) Мени је овај ваш простор генијалан, био ми је јако инспиративан, волила бих овде сад имат једном мјесечно представу.Након још неколико позитивних коментара из публике о изведби представе KAUČING & APARTMAN, Милош Миловановићсе захвалио гошћама, а публикаје глумице испратила аплаузом.

Сутра на програму:

ПРОЈЕКЦИЈА ФИЛМА

ЧВОРОВИ – ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ О ДУХУ ЈЕДНЕ СЦЕНЕ18ч, Галерија Дома омладине

ДОДЕЛА НАГРАДА


20ч, Књажевско-српски театар НАЦИЈА

Представа у част награђених 20:15ч, Књажевско-српски театар




РЕЧ РЕДИТЕЉА:

(…) Од прве идеје о представи знао сам да је правим за својеврсне затворенике, али са битном разликом да су ови затвореници смисао занемарили, а није им одузет. Читајући драму Чекајући Годоаимао сам проблем да схватим сваку Бекетову реченицу. Мислим да и даље не схватам сваку, али никада нисам имао проблем да разумем одакле те реченице долазе. У једном моменту у драми Владимир каже: Опкорачене над гробом тешко се порађају. Гробокопач из раке завлачи кљешта да олакша порођај. Ваздух је испуњен нашим крицима. Али навика је велики анестетик.Околности због којих је настао апсурдизам, ми поново (или и даље) живимо. Чинећи причу локалном, одвојили смо се од драме Чекајући Годоаи почели да користимо сегменте и мотиве из дистопијских романа. Желео сампричу о два пријатеља који и поред репресије система и даље не налазе у себи снагу да нешто промене и настала је Нација–дистопијска прича о пријатељима који на гробљу књига чекају смисао.

                   
DJ EKIPA SOFA KRU 22ч,

на Youtube каналу и Facebook страници Дома омладине Крагујевац