e

БАШТеАтар 03 БИЛТЕН 2

Четвртак 22.10.2020.

Данас на програму:

РЕПРИЗА ПРЕДСТАВЕ КУГИН ВИЛАЈЕТ

Монодрама са најмање пет лица, три коре за торту и једном страшном причом за лаку ноћ. Тематизује позицију младе жене која напрасно остаје без посла у време почетка пандемије корона вируса. Преиспитује значење фразе: Остварити се као мајка. Упире прстом у вулгарне интересе под мантилом најбољих намера.


фото: Ана Ђурић

ТЕКСТ: Марија Пејин ИГРА: Ксенија Митровић РЕЖИЈА: Ксенија Митровић, Марија Пејин ДИЗАЈН ЗВУКА: Душан Џелебџић ПРОДУКЦИЈА: Савремено позориште Крагујевац

ПРАТЕЋИ ПРОГРАМ: DJ SОRGA 22:00ч

На Youtube каналу и Facebook страници Дома омладине Крагујевац

ИНТЕРВЈУ

Ксенија Митровић, глумица

На који начин су околности везане за пандемију утицале на сам процес стварања представе Кугин вилајет?

Морам да признам да је, поред велике жеље да се на нечему ради, после ванредног стања било тешко вратити се из успаваног стања у нормалан режим рада. Пандемија је утицала на то да се не види даље од самог тог тренутка (где је све неизвесно), да се не види светло на крају тунела, и мислим да је то мало успорило процес. Са друге стране, пошто комад управо и говори о стању једне жене у овим ванредним околностима, није било тешко разумети и вратити тај осећај нелагодности, беспомоћности, усамљености и бесмисла који су донели пандемија и изолација.

Шта је Кугин вилајет?

Занимљива је та прича о Чуми која је веома уредна, а живи у Кугином вилајету. Кугин вилајет је место где су ствари кренуле неприродним током који је против основних људских начела. То је место где су људи спремни да погазе своје принципе и достојанство, да би извукли неку корист. На несрећу, ту су увучени и честити људи који не знају како да се у свему томе снађу, јер је то „болест“ која се лако шири. Њихова морална дилема је да ли да пређу преко својих начела да би остварили минимум својих права, јер су свесни да им држава то неће тако лако пружити. Чума је та која под велом доброте заступа Кугин вилајет.

Шта су највећи глумачки изазови у самосталном раду?

Највећи изазов у самосталном раду, не само глумачки већ свеукупно стваралачки, јесте то што све зависи од тебе. Радећи на овом пројекту, схватила сам колика је моја одговорност у томе да један процес изгурам до краја. Када се ради на неком пројекту са више људи, заједничким снагама се стиже до решења, и послови су мање-више подељени. А када радиш самостално, онда мораш да савладаш све и размишљаш о свему – о режији, о изведби, о сценографији, о светлу, организацији… што је за мене био велики изазов. Не смеш испустити ништа да прође „тек тако“, све је твоја одговорност. То је утицало да и на рад са колективом другачије гледам.

Које су предности рада по комадима савремених домаћих аутора(Три зиме, дипломска представа Ваше класе коју ћемо гледати у такмичарском програму, и Кугин вилајет)?

Домаћи писци се баве оним што се нас, из овог региона, највише тиче и убадају тамо где нас највише боли, што може бити врло катарзично. Нико те тачке не може препознати боље од домаћих писаца.

Зашто је за глумце важно да, чак и уз рад у институцијама, не одустају од рада у независној продукцији?

Углавном се говори да се глумци у институцијама опусте када имају сигуран посао. Мислим да је то донекле тачно. Мени се чини и да се понекад превише ослањају на редитеља, очекују од њега/ње да им све постави, тј. изрежира па да они могу да играју. То ослањање на другог је, по мом мишљењу, мач са две оштрице – ту се човек опусти. У независним продукцијама мислим да тога нема, или бар у много мањој мери. Ту је свачија одговорност већа и шира, а мислим да је за глумце битно да доживе такве изазове.

РЕТРОСПЕКТИВА

НАГРАДЕ БАШТеАтра 02 ГРАН-ПРИ СЛАВИЦА СЛАЈА УРОШЕВИЋ ЗА НАЈБОЉУ ПРЕДСТАВУ У ЦЕЛИНИ: Овде је лепо – сечем дрво, једем пасуљ (Продукција: ФДУ и ФИСТ)

НАГРАДА ЗА НАЈБОЉУ РЕЖИЈУ: Миљи Мазарак (Овде је лепо – сечем дрво, једем пасуљ/ Продукција: ФДУ и ФИСТ) НАГРАДА ЗА НАЈБОЉУ ЖЕНСКУ УЛОГУ: Јелени Симић (Овде је лепо – сечем дрво, једем пасуљ/ Продукција: ФДУ и ФИСТ) НАГРАДА ЗА НАЈБОЉУ МУШКУ УЛОГУ: Филипу Хајдуковићу (Овде је лепо – сечем дрво, једем пасуљ/ Продукција: ФДУ и ФИСТ) НАГРАДА ЗА ВИЗУЕЛНИ ИДЕНТИТЕТ представи: Лаура, молим те (Продукција: Лаура 2000) СПЕЦИЈАЛНА НАГРАДА за оригиналну музику: Бранку Џиновићу (Not the right leg/ Продукција: Циркусфера и Три гроша) Жири у саставу: Милош Ђорђевић, Петар Михајловић, Југ Ђорђевић

НАГРАДЕ БАШТеАтра 01 ГРАН-ПРИ СЛАВИЦА СЛАЈА УРОШЕВИЋ ЗА НАЈБОЉУ ПРЕДСТАВУ У ЦЕЛИНИ Жири додељује представи БЕТОН МАХАЛА. Представа изузетне емотивности, шарма, динамике и храбрости од самог почетка увлачи публику у свет савремене провинције, изузетно тачно указујући на изазове и проблеме са којима се суочавају њени јунаци данас, овде на Балкану. Аутентичност глумаца појачава актуелност догађаја у представи и потребе да се о тим проблемима размишља и говори.

НАГРАДА ЗА РЕЖИЈУ додељује се Анђелки Николић за представу ЕПСКЕ ИГРИЦЕ: ЗИДАЊЕ СКАДРА. Истражујући нове облике комуникације епске поезије са младом публиком, редитељка веома тананим и рафинираним редитељским поступком прецизно води глумачку игру, која својом комуникацијом и темпом никог у публици не оставља равнодушним. Анђелка Николић је својим редитељским поступком учинила да се постави мноштво нових питања и да на тренутак постанемо детективи у мистерији за коју смо мислили да имамо јасне одговоре. ГЛУМАЧКУ НАГРАДУ жири додељује Ивану Марковићу за улогу Иље у представи ПРАЋКА. Надахнута је игра Ивана Марковића, који је на сцени оџивео лик Кољадиног Иље увукавши нас у његов свет. Иља је доследан у својој потрази за излазом из сукоба које носи у себи. Ограничења лика везаног за инвалидска колица, Иван Марковић нам током целе представе пружа инвентивним глумачким детаљима.

ГЛУМАЧКУ НАГРАДУ жири додељује и Анити Стојадиновић за улогу у представи ЕПСКЕ ИГРИЦЕ: ЗИДАЊЕ СКАДРА. Анита Стројадиновић је кроз више ликова у представи, које је креирала снажно, вешто и лако, отворила нова значења епа, који смо мислили да довољно познајемо. НАГРАДУ ЗА ВИЗУЕЛНИ ИДЕНТИТЕТ жири додељује представи ЗОРОМ КАД ЈЕ САСВИМ ТИХО. Чист и јак, концептуално промишљен спој елемената сценографије, светла, реквизите, музике и кореографије на сцени, емотивно тачно преносе унутрашње доживљаје хероине. СПЕЦИЈАЛНУ НАГРАДУ жири додељује представи СМРТ ФАШИЗМУ – О РИБАРИМА И СЛОБОДИ. Мишљења смо да представа подсећа изнова на приче о херојству и учи нове генерације правим вредностима. Учи нас да је остати човек хероизам. Жири у саставу: Ана Колбјанова, Гордан Матић и Иван Томић

Сутра на програму:

Фрагменти неспокоја 20ч, Књажевско-српски театар,

ИЗ ИЗВЕШТАЈА СЕЛЕКТОРА: Овај занимљиви сценски експеримент ослања се на дела португалског писца Фернанда Песое. Редитељка, са својим ауторско-извођачким тимом, у средиште пажње ставља Песоиног човека – човека модерне који смисао не проналази у унапред зацртаном путу, већ се даје у потрагу, авантуру, процес… Двоје глумаца на сцени, у садејству са аудио и визуелним догађањима, својом игром нас воде кроз представу без потребе да се створи ишта што ће и заличити на конвенционалан, драмски театар. Александар Ђинђић

О ПРЕДСТАВИ: Представа Фрагменти неспокоја настала је по мотивима дела Фернанда Песое, а кроз истраживачки процес ауторске екипе који је подразумевао више радионачарских фаза као и активно пропитивање неких од постулата драмског театра. Теме којима се Песоа, односно његов хетероним Бернардо Соареш, бави у Књизи неспокоја су отуђеност, усамљеност појединца, тескоба, пролазност, али и истовремена жудња за свим могућим животима, жеља да се живот иживи до крајњих граница. Управо ови мотиви прожимају фрагменте неспокоја које сценски истражујемо. Као мултимедијално извођачко дело, представа подразумева истовремену аутономију, али и садејство свих аутора и свих медијских токова који сценском изразу дају слојевитост. Коришћени су одломци и текстови из следећих дела: Књига неспокоја, у преводу Весне Стаменковић, Трафика и Шкембићи у сафту из збирке песама Познати странац, у преводу Јасмине Нешковић.

РЕЖИЈА: Ана Константиновић · ДРАМАТУРГИЈА: Марина Ћетковић, Тамара Барачков · ИГРАЈУ: Милица Стефановић, Жељко Максимовић, Добривоје Миљановић, Марија Ковачина, Марија Опсеница (глас) · СЦЕНСКИ ДИЗАЈН: Вишња Вујовић · ДИЗАЈН КОСТИМА: Милена Грошин · ДИЗАЈН ЗВУКА: Добривоје Миљановић · ДИЗАЈН ВИДЕО-РАДА: Марија Ковачина · ПРОДУКЦИЈА: Ехо анимато, Београд

Промоција романа Подстанар, Филипа Грујића 18ч, Галерија Дома Омладине

DJ MARCO WHITE 22ч, На Youtube каналу и Facebook страници Дома омладине Крагујевац